Postavljanje ciljeva nije samo dobra ideja za produktivnost. To je duhovna disciplina poput molitve, posta, davanja i čitanja Biblije.
U stvari, postavljanje ciljeva može da bude samo čin upravljanja dok pokušavaš maksimalno da iskoristiš sve što ti je Bog dao. A da maksimalno iskoristiš svoj život, trebaju ti ciljevi.
Čak i Bog postavlja ciljeve. Biblija kaže: „… da je sprovede kada dođe punina vremena: da sve na nebesima i na zemlji sastavi pod jednom glavom – Hristom.” (Efescima 1:10).
Bog nije samo sedeo i pustio da se istorija sveta odvija onako kako je smatrao da treba. On je planirao istoriju. Bog ima ciljeve za crkvu. Bog ima ciljeve za svaki aspekt univerzuma.
Istorija dostiže vrhunac. Doći će sudnji dan kad će se svako koleno saviti i svaki jezik priznati da je Hristos Gospod. Istorija ide ka tom cilju jer tako je Bog planirao.
Ako Bog planira, treba da planiramo i mi. Bog želi da budemo poput njega u svim aspektima našeg života, uključujući i postavljanje ciljeva. Ima onih koji kažu: “Ja neću da planiram. Samo ću verovati Bogu i prepustiću se.” To nije duhovno. Ne treba da prođe nijedan dan bez pravljenja planova za ovu sedmicu, mesec i godinu.
U Bibliji ima više od 7000 Božjih obećanje – obećanja uspeha, samopouzdanja, zdravlja, napretka, snage, mudrosti i još mnogo toga. Zašto Bog daje ta obećanja? Zato što želi da nas nauči da mu verujemo.
Kad postavljamo ciljeve, ne treba da se fokusiramo na probleme već na obećanje. Pronađi obećanje u Božjoj reči koje će te odvesti do cilja.
Veličina našeg Boga određuje veličinu našeg cilja. Počni da praviš neke planove i da veruješ Bogu da će ispuniti svoje obećanje da će sve u istoriji, uključujući i tebe, dovesti do svog cilja u Hristu.
