Dozvoli Bogu da sedne na vozačevo mesto

Obično želimo da smo sami menadžeri svojih života, pa se prepiremo s Bogom i suprotstavljamo Mu se, misleći da sve znamo najbolje. Pod stresom smo i stalno se u mislima borimo s Njim jer znamo šta nam On govori da uradimo, a mi želimo nešto drugo.

Svakog jutra kad se probudiš, treba da odlučiš ko će biti zadužen za tvoj život. Ko će ga kontrolisati? Ti ili Bog? Ko će preuzeti inicijativu, ti ili Bog? Svakog dana, iz časa u čas, ti donosiš tu odluku. Kad si sam menadžer svog života, loše se osećaš, stalno si u sukobu s nekim, zbunjen i pod stresom.

Isus kaže u Mateju 16, 24: Ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne samoga sebe, neka uzme svoj krst i ide za mnom.

Kad postanemo hrišćani, Isusu prepuštamo vozačevo mesto. Ali čim sednemo na suvozačevo mesto ili pozadi, odmah se ponašamo kao vozači i stalno Mu dajemo savete: Ne, tu se okreni. Stani. Čekaj. Brže! Želim ovim putem.

Zamisli da si u taksiju. Ti možda imaš ideju kojim putem želiš da te vozač vozi, ali on je iskusan, koristi GPS, u stalnom je kontaktu s kolegama i ima informacije šta se dešava u saobraćaju. Brzo i bezbedno te može dovesti do cilja, čak i ako se put koji on bira ne poklapa s tvojom idejom.

Život nam može biti mnogo lepši ako ne „pomažemo“ Bogu da vodi. Neka Bog bude Bog, a Isus menadžer našeg života.