Da razmišljaš kao Isus, znači da budeš spreman da oprostiš onima koji su te povredili. Isus je oprostio čak i na krstu: Oče, oprosti im, ne znaju šta rade. (Luka 23:34).
Ako ne oprostimo osobi koja nas je povredila, najveću štetu nanosimo sebi. Toj osobi opraštamo ne zato što je ona to zaslužila, već zato što je Bog nama oprostio i očekuje od nas da i mi opraštamo drugima. Opraštamo jer ne želimo da se naš bol pretvori u ogorčenost. To je isto kao kad bismo svesno ispijali otrov i nadali se da će to što radimo naškoditi nekom drugom.
Nije dovoljno samo oprostiti. Bog želi da naučimo da na zlo odgovaramo dobrotom i da blagosiljamo one koji su nas povredili, moleći se za njihovo dobro.
Zašto to da radimo? Ako razmišljamo kao Isus, to je najzdraviji, najsrećniji i najlekovitiji način života. U protivnom, živećemo u bolovima zbog ranijih povreda.
Kad razmišljamo kao Isus, oprostićemo i blagosiljaćemo. Napredovaćemo u životu sigurni u svoje spasenje i u svoju budućnost.
